Kad sam bio mali

• Мама ми је шапутала док сам био у стомаку

Ти још не знаш што си Шуми,

то ти само татa зна,

шапнула му мама сама

на увета обадва.

„Ова наша беба много добра јесте,

мирна, слуша, ћути, само каткад шуми.

Слатки мамин Шуми то је,

права слика од нас двоје“.

Кад сам био у стомаку - 27.7.2009.

• Јованково рођење    (14.12.2009)                                    

Јованко је беба мала, само једе, плаче, спава.

Он још не зна шта је бура, слон ил’ сурла,

али зато добро зна 

да га волим много ја.

Чим је очи отворио

маму је осмотрио

и знао је одмах тад

да је срећан, срећан сад.

Питања ту било није,

нема он шта да крије.

Мама му је супер баш,

нити једе, нити спава,

само са њим разговара.

Мислима му жеље шаље,

авантуре обећава.

Ћућори му приче разне,

све су теме врло важне.

А он само носић прћи,

мало жмирка, мало вирка,

зна већ сада, пиле мало,

да је у мед сво упало.

• Сусрет                                                                      
  

Имам трему,

радујем се много њему.

Сутра ми ћемо се срести

и више га неће одвести.

Не знам особине које га красе,

можда је ко мало прасе .

Ал' осећам да је добар, мио, фин,

прави татин и мамин син.

Љутити се нећу

ако плаче, бљуцка, штуцка,

волећу га кол`ко могу

и кад устанe на леву ногу.

• Порука тати из породилишта                               

Ми волимо тату Бока,

шаљемо му четри цмока.

Два од маме, два од Јова,

а стићи ће и два нова.

Још по један од њих двoје,

да се зброје, да се зброје!

А кад научи да броји Јова сам ће тати каз'ти

да пољубаца шест је добио у сласти.

• Мој CV из породилишта                                      
  

Био сам диван, мио, мали,

сви су ме по лепоти знали.

Ма, кад ме видела моја мама

у дубоки транс је пала.

Коса црна,

очи тамне,

а тежак ко мало лане.

3 кила и 200 грама,

то је екстра, то је страва.

А дугачак сам био баш

52 цм, да знаш.

Па ти види, бато мој,

како је то добар крој.

• Љуљушкање                                                                

Поздравља свет Јова

из дубоких снова.

Мама њега љушка

док он, мачак, спава

и до кад ће тако

питао је свако.

„Синак мој је пиле,

воли да се мази,

љуљаћу га, вала, нећу вам ни каз’ти.

Моја то је рука,

па нек` на њој спава,

зато мама служи,

да се с бебом дружи!”

• Успаванка срца                                                  
  

Паји, Јово, снове сни,

дивне мисли имај ти.

Одлутај у далек свет,

помириши црвен цвет.

Играј се на трави,

небо нек` се плави.

Снивај, Јово, слатке сне,

Сунце нек` те понесе.

Паји, Јово, сада ти,

чувамо те, срећо, ми.

Одлутај у мирне сне

на облаку меком,

љубав наша нек` те њише,

срце моје за те дише.

Снивај, Јово, слатке сне, 

Сунце нек` те понесе.

Паји, Јово, сада ти,

чувамо те, сине, ми.

• Mоје посластице                                                                                                      

Чим сам отворио уста,

уђе нека чорба густа.

То је мамино млеко било

и мени се баш дојмило.

Једном сам и вештак куш'о,

па сам у болницу ушо.

Није ми баш било мило,

срећом, до сад се заборавило.

Првог сока се сећам јасно,

плакао сам јако гласно.

Јабуку ми увалили,

нису је засладили.

Али данас знам,

кад већи сам мало

да јабука здравље чува,

штити нас чак и од бува.

А сад шта стигнем трпам уста,

месо, јаја, џигу, кекс.

Јoш ми само нису дали

што спремити нису знали.

• Мало блебетало

Причао сам пуно ја,

беседио по цео дан,

ал' у својој глави само,

наглас ми се није дало.

Да сви задовољни буду

казао сам прво: „Гу-гу“.

Кад су маторци у транс пали,

рекао сам што шта још,

мама, тата и те форе,

а они ме све соколе.

Свашта сам им хтео каз`ти,

ал' ме језик није слуш`о,

све зинем да реч изустим ,

али само га-га испустим.

•  Плава лимузина                                                                                                                   

Кад сам сео у колица

гледала ме свака цица,

а ја само осмех ширим

и шармом их све задивим.

Шеткао сам испред зграде,

па до плаже и до трга,

обиш’о сам све кафане,

само чујеш: „Сад ће Јован да нам бане“.

Није да се хвалим,

ал’ фаца сам баш .

Мене вози лимузина

и сви  знају ко је има.

• Ода тати

Све тајне моје мој тата зна,

Причамо ми често, не бирамо место,

Бескрајно поверење у њега имам,

С њим  своје снове снивам.

Све време света он чува за ме,

Буди се са мном и леже кад ја,

Мази ме нежно, топло и меко

А мушкарац прави... е, ко би рек'о.

Он ми је и пријатељ и друг и тата,

А понекад је и права мама,

Храни ме, повија, чешља и купа,

Његов мото је да се волимо и да смо скупа. 



21.10.2015. (написала бака Тања)

• Дечак од година шест 

На Росуљама живи диван дечак,

он се  Јован зове,

има огромну машту

и стварност претвара у снове.

Кад играмо се он и ја 

чудовишта смишљамо страшна,

за њега нигде не постоји крај,

јер све може његова дечија машта.

У игри нашој он улоге мења,

правила увек  своја има,

а она се не допадају свима.

Закона је прописао не зна им се броја

и нико не сме да каже:"Е, сад ја хоћу правила своја!"

Тако мој Јован живи у својој машти

а  ми  уз њега уживамо у том  свету,

свима нам је створио

једну цветну и лепу дечију планету. 

• Секутић бели

У руци мојој сад лежи зуб,

2.11.2015.

а био је у доњој вилици стуб.

Климао се данима

као да га ништа друго не занима.

Нисам дао да га вуку,

да га концем вежу у струку,

хтео сам да изађе сам,

и није ме било срам.

Питали ме мама и тата:

“Зашто га чуваш као да је од злата?”

Ал` ја га на силу вући нисам хтео

да ме не би заболео.

Сада се секутић леви

на мом длану бели.

На његовом месту нови је никaо

и на моја уста се већ навикaо.