Како сам заволео вртић

Пре него што сам кренуо у вртић дуго сам разговарао о томе са мамом и татом. Нисам баш био сигуран шта ме чека и шта то уопште значи ићи у вртић. Тата ми је рекао да ту иду сви моји другари: Андрија, Максим, Лана, Ђоле, Аки, да ћу имати добре учитељице и пуно играчака. То ми и није звучало тако лоше. Мама ми је објаснила да ћу у вртићу научити пуно тога забавног, али и поучног.

Тада сам се присетио својих првих и важних животних лекција .

Када сам се родио мами и тати сам донео највећу радост у животу иако сам имао само 3 килограма и 200 грама .Скоро да сам могао да станем у татин џеп. Права мала кифла.Тада сам схватио да срећа лежи у малим стварима. То је моја прва животна лекција (мама каже и најважнија).

На прослави мог првог рођендана било је много људи, галамили су и гурали се, а ја сам се нашао у сред те гужве и ништа ми није било јасно. Када сам видео да сви играју, певају, љубе ме,дају поклоне, помислио сам да сам баш срећно дете. Тако сам решио да не плачем него да уживам у том дану који је намењен само мени. Tолико љубави на једном месту је прави благослов. Једноставно је, само треба да одлучиш да будеш срећан.

У сећање ми долази и непријатно искуство са првим купањем. Испочетка ми се та вода и није баш свидела. Али, када су тата и мама кренули да певају и играју док сам се ја брчкао, схватио сам да купање може бити велики ужитак. Радост права. Дао сам шансу води да ми се допадне. То је била још једна моја животна лекција, уживај у животу кад год ти се за то укаже прилика.

Тако је било и са поласком у вртић. Све ми је било ново и непознато, некако застрашујуће. Али сам размислио и објективно сагледао ситуацију. Закључио сам да немам разлога за бригу јeр ме мама и тата сигурно не би преварили. Било је баш онако како су ми они казали.Све ово ми је само потврдило моју стару животну девизу - буди отворен према животу, истражуј нове ситуације и пронађи у њима могућности за радост и игру. Тако да сам већ првог дана поласка у школицу, 12.9.2011. решио да вртић буде мој други дом и рајски врт у мом одрастању.

Јован Гогић

Није лако Деда Мразу

децембар 2013.

На сцени је четворо деце. Они играју, певају, радују се. Чује се музика (дечија песмица по избору). Кад се заврши песма деца почињу да разговарају.

1. дете: "О, како сам срећан! Ускоро ће Нова годин!"

2. дете: "И ја, и ја! Већ сам смислио шта желим да ми донесе Деда Мраз".

3. дете: "А ја једва чекам да га видим и да му пипнем браду".

4. дете:"Благо нама, другари! Ускоро нам долази Деда Мраз!"

5. Дете:"Ускоро стиже Деда Мраз!!!Јупиииии!!!"

Н а сцени се појављује дете сво унезверено и усплахирено.

6. Дете:" Јесте ли чули, јесте ли чули?

Сви у у глас:"Шта? Шта?"

Дете:"Нема Нове године!"

Сву у глас:"Ма шта то причаш?! Како то?"

Дете: "Сад сам чуо на вестима.Сви о томе причају. Деда Мраз се разболео. Добио је грип".

"Нема Нове године. Јој, јадни ми!"

Деца остају згранута и тужна.

1. дете: "То је најлошија вест икада!"

2. дете: "Ма, то је страшно!"

Сви у глас:"Катастрофа!!!"

Сви ћуте, шетају, одмахују главом, уздишу. Један дечак се издваја и замишљен је. После краће паузе каже:

"Ма нећемо сад да тугујемо. Још ништа није готово. Па има још дана до Нове године. Ми ћемо помоћи Деда Мразу да оздрави!"

Сви у глас: "Како, како?!"

Дечак: "Слушајте пажљиво. Кад сам ја био болестан, мама ми је цедила лимун, говорила ми да морам да једем воће и пијем чај и да витамини побеђују сваку болест. Ми ћемо помоћи Деда Мразу да победи вурусе!"

Сви у глас: "Да, да. Одлична идеја!"

1. дете: "Али како?"

Сви у глас: "Да, да. Али како?"

Дечак: "Е, слушајте како. Послаћемо пакет Деда Мразу у коме ће бити воће, чај и сокићи. Све оно што је потребно да брзо оздрави".

( Обраћа се деци у публици и њих пита шта још могу да пошаљу Деда Мразу.Они добацују нпр.банане, поморнџе, кекс...)

"Позваћемо Божић Вилу да пакетић однесе Деда Мраз".

2. Дете :"Одлична идеја. Ајмо сад сви у глас да зовнемо Божић Вилу".

Сви у глас: "Божић Вило! Божић Вило" ( вичу сва деца на сцени , и она у публици)

Појављује се Божић Вила: "Реците, дечице, зашто сте ме звали?"

Дечак: "Однеси наш пакет Деда Мразу и пренеси му ову нашу песмицу".(Деца предају пaкет Божић Вили)

Деца, једно по једно (наизменично) читају поруку Деда Мразу:

"Деда Мразе драги

оздрави нам ти

У вртићу нашем

чекамо те сви.

Тужни смо што кашљеш

и што ти цури нос

Ал ниси смео по Севрном полу

ти да ходаш бос.

Шаљемо ти витамине

и воћкице зреле

Мораш нам оздравити

то ти деца веле.

Највише на свету

тебе деца воле

Тебе жељни чекају

и године ове.

Оздрави нам брзо,

јабучице једи, жути лимун цеди

Не сме црвен носић

да ти сад убледи.

Знамо да ћеш доћи

и поклоне дати

Па не може Деда Мраз

нама да не сврати".

Дечак: "Хајдемо, другари, у глас. Понављајте за мном. Деда Мраз мора чути ову нашу песмицу ако будемо довољно гласни!" (Дечак говори строфу по строфу, а после сваке строфе сачека да је у глас понове деца )

Божић Вила : "Сад одмах идем код њега. Пуно ће се обрадоват".

( Одлази)

Деца су на сцени и чекају неко време. Почиње музика - песма о Деда Мразу. Они су збуњени, окрећу се и Деда Мраз се појављује. Са њим долази и Божић Вила.

Деца су узуђена, не верују, радују се. Притрчавају му.

Деда Мраз: "Дечице драга, оздравио сам!!! Први пут је мени неко послао пакетић и то најздравији пакетић и ја сам оздравио. Тако да ће нам ускоро стићи Нова година и то захваљујући вама. Ви сте мени дали најлепши поклон. Своју бригу и пажњу. Хвала вам! Сада се враћам на Северни пол да ја вам спремим најлепше поклоне за Нову годину! Чекајте ме!"

Деца притрчавају: "Чекаћемо те, Деда Мразе!" (Сви грле Деда Мраза и крећу да заједно играју уз музику, деца, Деда Мраз и Божић Вила)

КРАЈ

https://drive.google.com/folderview?id=0B5kvtzjlUP1zWlVfcUpackpqWWs&usp=sharing

Хуманитарна представа за помоћ Ивани Лазаревић

мај 2014.

ПОБУНА ПРОТИВ НАСИЛНИХ МЕРА

(Адаптација текста Срђана Живковића)

Улоге:

један каиш, прут, варјача,папуча ,десна рука, насилник

КАИШ

Јаој, јаој, јаој, ала боли. Људи моји, какав је то био сусрет двеју кожа! Ове моје тврде и једне фине, нежне, дечије коже, меке, меке... као душа. Ох, боже, како ли је она нежна дечија кожа само издржала мене оваквог, ружног и опаког? Јаој, ала ме боли. Јаој, мајко мила!

ПРУТ (улази)

Зашто тако јако јаучеш, држачу панталона?

КАИШ

Имам велику муку и велики бол.

ПРУТ (иронично)

Каишу је мука велика!

КАИШ

И мука и туга.

ПРУТ

Ти имаш тугу?!

КАИШ

Тужан сам јер ме је, пре неких пола сата, мој нервозни газда скинуо са својих панталона и истукао свог сина. И то због обичног дечијег несташлука.Чак је и неважно шта је дечак урадио. Отац је дошао нервозан са посла, тамо су се нешто свађали око плата и онда је искалио бес на том дечаку. Јао, мајко мила, како је дечак тужно јецао!

Мук.

ПРУТ (тужно)

Тужно. Заиста тужно.Знам како ти је.И ја сам пуно пута тако туговао. Само дрекну:„Дај прут са ормара!“ Па, удри! Знаш да ме зову Мирко!? Нисам срећан ни због надимка, ни због онога за шта ме користе.

КАИШ

Али ја више овако нећу! Не желим више да тучем децу! Уствари, ја не желим никоаг да тучем! Желим да држим панталоне и тачка! Једино због чега сам прављен јесте да будем држач панталона!

ПРУТ

Да! И ја желим да растем на дрвету и да цветам и рађам јабуке, крушке, шљиве, кајсије... Све оно што деца воле да једу.То желим!

КАИШ И ПРУТ - наизменично

Оно што желимо тешко није

Нећемо да се са нама неко бије

Желимо да се разговором решава све

И то одмах, и то што пре!

КАИШ

Зато сада озваничавам! Не желим да тучем децу! Ма нећемо никакву тучу! Од данас ступам у штрајк!!!

ПРУТ

Слушај ме добро. Ако ступимо у штрајк, газда може да те исецка на милион комадића, и веруј ми, више ћеш личити на конфете него на држач панталона. Али... ако бисмо им сви ускратили своје услуге једино средство које би им остало била би – реч. И то лепа реч.

КАИШ

Прутино, повлачим све ружно што сам о теби икада рекао. Идеја ти је заиста генијална.

ПРУТ

Ми сада хитно морамо да делујемо! Свако одуговлачење има за последицу бол и нечије сузе и патњу. Зато хајде да осмислимо кога ћемо позвати на нашу побуну!

КАИШ

Предлажем да позовемо кућну папучу. Својим сам очима гледао када је један Миша просуо по тепиху кикирики. Његова мама уместо да га натера да скупи, она је узела папучу и изударала јадничка који је већ био тужан јер је просуо своју занимацију.

ПРУТ

Да, да... добар ти је предлог. Позивамо папучу! Даље?

КАИШ

Даље?! Па... да позовемо варјачу?

ПРУТ

Да, да, да... када је мали Дуле оборио са стола вазу онда се његова мама ухватила и варјаче. Јадан малишан... Ох, боже, сећам се.како се не бих сећао... Било је то баш пред њихов одлазак на море.

КАИШ

Варјача. Прави човек за побуну!

ПРУТ

И варјача. Хајде, смишљајмо даље.

Из позадине се чује глас и на сцени се појављује Насилниk.

НАСИЛНИК

Шта је ово? Је л` треба да бијем неког? Шта је било, бре? А,А?

ПРУТ И КАИШ (притајили се за то време)

ПРУТ (шапатом)

Је л` оде?

КАИШ

Чини ми се.

ПРУТ

Десна Рука! Десна Рука! Ако ишта боли онда је то Десна Рука. Она кад удара – удара где стигне. И Десна Рука држи све нас кад туче и удара. Сви ми прођемо кроз њене шаке. Док сам још растао на дрвету поред једне школе и сунчао своје лишчице у крошњи видео сам страшан и тужен призор. Три дечака су испред школе сачекала свог друга из разреда и својим Десним Рукама су га удали по глави. То су биле најнесрећније Десне Руке које сам икада видео. До пре пет минута су држале оловке и писале састав о буђењу природе у пролеће, а потом су батинале другу Десну Руку, своју рођену рођаку, која је бранила лице несрећног дечака и штитила његов већ крвави и поломљeни нос. Страшно је то било, мој каишу! Страшно!!!

КАИШ

Језива је та твоја прича... Морамо звати и Десну Руку. Мислим да ће она врло радо пристати да учествује у нашој побуни.

НАСИЛНИК

Зар опет, сунце вам калаисано...? Е, па сад ћу да бијем где стигнем и кога стигнем!

Каиш и Пруг збили се један уз другог и дрхтећи ћуте. Кад све прође...

ПРУТ

Мислим да је паметно да кренемо на посао. Почнимо да окупљамо све наше другаре, васпитне мере, онда ћемо извазвати побуну која ће морати да уроди плодом. А плод је...

ПРУТ

...да никад нико више, ни родитељи, ни старија браћа и сестре, нити било ко, користи нас да туче друг особу.

ПРУТ

Сећаш се, како је то лепо рекао чика Душко Радовић: „Не туците децу чак ни кад су крива, јер ће их живот касније тући чак и кад нису крива“. Лепо речено, зар не?

КАИШ

Тако је! Нема више чекања! Идемо у потрагу за нашима!

Растрчавају се на све стране. Каиш и Прут трче лево, десно, да би им се полако прикључили један по један Варјача, Папуча, а из позадине се појавила и Десна Рука. (носе транспаренте ШТРАЈК!)

ПРУТ

Бунимо се против драња

Против силних ружних речи

А тек против ударања

То желимо свима рећи.

КАИШ

Нећемо да душа пати

Да ожиљци вечно стоје

Кад се двоје ударају

Две се туге увек споје.

Кад заврше песму полако се ређају, али тако да се Прут издвоји отприлике као вођа.

ПРУТ

Е, па другари, сви знате зашто смо се овде скупили. Разлог је више него једноставан. Каиш и ја смо дошли на идеју да се ми, које називају васпитним мерама, побунимо и не дозволимо више употребу нас у сврху пљескања других људских бића!

ПАПУЧА

Идеја је заиста добра и ми смо овде да би је подржали.

Ствар је заиста озбиљна. Замислите, пре само пола сата газдарица ме је скинула са своје ноге и тако издеветала ону своју мачку да ће ме памтити до краја живота. Баш сам малопре разговарала са мојом колегиницом са леве ноге и ја јој кажем:“Јао,драга моја, да си само видела како је наша газдарица била бесна на ону своју мачку, а она мени каже :“Да, да драга моја, и ја сам приметила да наша газдарица у последње време заиста јесте мало више нервозна...И да се зна, ја сам против батина, ја сам зато овде.

ДЕСНА РУКА (одмахује, показујући да је ова досадна)

Људи моји, ала сте ви компликовани.Ви, госпођо Папучо, својим догодовштинама давите друге људе.Ми смо овде ради ПОБУНЕ.

ПАПУЧА

Ију! Да ли ми се само чини или ви то мене вређате? Ја напуштам овај скуп.(и хоће да оде)

ДЕСНА РУКА

Верујте, друштво, мени је најтеже. Сви насилници користе десну руку, само пљус, пљус на све стране. Некад чак и песницом ударају. Замислите, друг друга да удари тако јако. Јој, па и мене тада заболи. Ја оштро дижем глас против тог батињања. Рука треба да служи за руковање, грљење и мажење. Сви који се слажу са мном нека дигну десну руку.

Сви дижу десну руку и вичу: „Тако је!“

ВАРЈАЧА

Упомоћ! Људи, упомоћ! Упомоћ!

СВИ

Шта се десило?

ВАРЈАЧА (задихано)

Људи, јури ме газдарица, тражи баш мене. Мали Душан је опет нешто забрљао и сад ме траже да га мноме ударају.

СВИ

Ауууу!

ПРУТ

Ја знам малог Душана. То је најслађе дете које сам ја упознао. Немој, варјачо, молим те да идеш да га бију!

ВАРЈАЧА

Наравно да ми не пада на памет...Слушајте ме сада добро сви. Желимо ли да победимо морамо бити јединствени. План је овакав. Сви заједно упутићемо јасан проглас свим родитељима света и свим људима да више не желимо да учествујемо у батињању и прогласићемо се пензионерима.

ПАПУЧА

Извините, молим вас, ја још увек добро изгледам да бих била пензионерка.

КАИШ

Мадам, били бисте најлепша пензионерка коју сам ја икада упознао.

ВАРЈАЧА

Каишу! Удварање остави за после. Почнимо да пишемо проглас.

КАИШ

Дакле овако: Родитељи, ваша деца су највеће богатство које ви имате, најлепши поклон који вам је Бог доделио за живота. Понекад заиста јесу та ваша деца помало немирна, непослушна, досађују вам док одмарате, питају вас кад нисте расположени за причу, траже и више но што бисте им ви дозволили, али ипак... Размислите мало. Да није њих, ко би вас љубио пред спавање. Да није њих, са ким би сте се мазили онда када се вама мази.

ВАРЈАЧА

Људи, када пожелите некога да ударите, сетите се наших речи:

Сви људи су браћа,

Свако зло се још горим враћа,

Свачија душа и тело пати

Када га неко сурово млати.

ПАПУЧА

Пробајте да изговорите лепу реч. Посадите тог немирка на колено и испричајте му како сте и ви били неваљали када сте били мали. Пробајте, можда успе.

ПРУТ

Ако не успе први пут, успеће други. Будите стрпљиви, исплатиће се. Бићете срећни и ви и сва деца и сви људи овога света.

ДЕСНА РУКА

Стрпљење је мајка мудрости. И сви ви који пођете да ударите друга или било ког другог човека, станите, нек ваша лева рука ухвати вашу десну руку и нек јој шапне да стане, да размисли, можда је особа на коју је пошла да се окоми баш неко дивно људско биће са којим би радо играла карте, шаха, одбојке, тениса или пила кафу у хладу неке расцветале градске баште.

Папуча: Наша порука је била јасна. Нико се више не сме тући!!!

ДЕСНА РУКА

После овоганико неће страховати од насилних мера. Уосталом, лепше је папучи да краси ногу, пруту дрво, каишу панталоне, варјачи да меша ручак ,а руци да другу руку води у шетњу... ( Сви се хватају за руке. Тако остају још мало на сцени, па се поклоне и даље се држећи за руке )

К Р А Ј

Међународни дан породице 15. мај 2015.

ПОРОДИЦА ЈЕ ТЕМЕЉ ЖИВОТА!

Породицаје главни васпитач својих чланова!

Породица је прва средина детета и његово најважније окружење. Мала или велика, потпуна или непотпуна, сиромашна или богата, срећна или несрећна, породица има најснажнији утицај на формирање личности детета.